Uz pojam "sve vrste pokera" ide kratko poređenje stolova. Sve vrste pokera dele isto rangiranje ruku, ali ne i istog protivnika za stolom. U pokerskoj sali gosti igraju međusobno, a kuća naplaćuje proviziju. Za kazinskim stolom protivnik je diler, a pravila daje tabela isplata. Od te razlike zavisi šta igrač može da nauči, koliko igra košta i gde je veština zaista vredna.
Diler u ultimate teksas holdemu deli karte iz jednog špila: po dve karte svakom igraču i sebi, zatim tri zajedničke karte na sredinu, pa još dve. Ako se ne kvalifikuje, ante se vraća igraču, a ostali ulozi igraju se dalje. Blind se plaća samo za jaku ruku igrača, od kente naviše, pa često ide nerešeno i kada igrač pobedi. Svaka ruka se računa zasebno, pa igrači za istim stolom ne utiču jedni na druge.
Sve vrste pokera dele se u dve porodice. Jednu čine igre među igračima: omaha, stud i teksas holdem, gde se dobija protiv drugih ljudi za stolom. Drugu čine igre protiv kuće: karipski poker, poker sa tri i sa četiri karte, misisipi stud i ultimate teksas holdem. Ove druge imaju fiksnu tabelu isplata i prednost kuće, pa veština u njima samo spušta cenu, dok među igračima može da donese i dugoročni dobitak.
Samo za jaku ruku igrača, od kente naviše, pa blind često ostaje nerešen čak i kada igrač pobedi dilera.
Pre svakog otvaranja zajedničke karte igrač bira da li odustaje ili dodaje ulog, pa slaba ruka ne mora da ide do kraja.
Uzima mali procenat od svakog pota, obično nekoliko odsto uz gornju granicu, ili naplaćuje vreme za stolom po satu.
Par od šestice do desetke vraća ulog, a par žandara ili jača ruka donosi dobitak; dilerove ruke nema, igra se samo protiv tabele.
Kao zabava da, ali ulog po ruci lako naraste do deset antea, jer se pre svakog otvaranja može dodati jedan, dva ili tri antea.
Neke sale za poker naplaćuju vreme po satu umesto procenta od pota, a za kazinskim stolom nijedna strategija ne nadjačava prednost kuće.