Уз појам "све врсте pokera" иде кратко поређење столова. Све врсте pokera деле исто рангирање руку, али не и истог противника за столом. У pokerskoj сали гости играју међусобно, а кућа наплаћује провизију. За казинским столом противник је дилер, а правила даје табела исплата. Од те разлике зависи шта играч може да научи, колико игра кошта и где је вештина заиста вредна.
Дилер у ultimate тексас холдему дели карте из једног шпила: по две карте сваком играчу и себи, затим три заједничке карте на средину, па још две. Ако се не квалификује, анте се враћа играчу, а остали улози играју се даље. Блинд се плаћа само за јаку руку играча, од кенте навише, па често иде нерешено и када играч победи. Свака рука се рачуна засебно, па играчи за истим столом не утичу једни на друге.
Све врсте pokera деле се у две породице. Једну чине игре међу играчима: омаха, студ и тексас холдем, где се добија против других људи за столом. Другу чине игре против куће: карипски poker, poker са три и са четири карте, мисисипи студ и ultimate тексас холдем. Ове друге имају фиксну табелу исплата и предност куће, па вештина у њима само спушта цену, док међу играчима може да донесе и дугорочни добитак.
Само за јаку руку играча, од кенте навише, па блинд често остаје нерешен чак и када играч победи дилера.
Пре сваког отварања заједничке карте играч бира да ли одустаје или додаје улог, па слаба рука не мора да иде до краја.
Узима мали проценат од сваког пота, обично неколико одсто уз горњу границу, или наплаћује време за столом по сату.
Пар од шестице до десетке враћа улог, а пар жандара или јача рука доноси добитак; дилерове руке нема, игра се само против табеле.
Као забава да, али улог по руци лако нарасте до десет антеа, јер се пре сваког отварања може додати један, два или три антеа.
Неке сале за poker наплаћују време по сату уместо процента од пота, а за казинским столом ниједна стратегија не надјачава предност куће.